Odluči neki car, zbog nekakvog važnog položaja na dvoru, testirati svoje dvorjane. Okruže ga moćni i mudri ljudi i car im reče: "Imam nedoumicu i zanima me tko mi od vas može pomoći da je riješim." Potom ih odvede do ogromnih vrata i reče im: "Ovo su najveća i najteža vrata u mom dvorcu", objasni car. "Može li ih neko od vas otvoriti?" Najveći dio prisutnih odmah poče odmahivati glavom u nevjerici. Manji dio koje su dvorjani smatrali mudracima, počeše zagledati vrata izbliza, dodirivati ih i premišljati, ali na kraju svi priznaše da ih ne umiju otvoriti. Međutim, iz mase iskorači jedan mlađi dvorjanin, priđe vratima, poče ih zagledati, opipavati i gurati. Odjednom, povuče ih snažnim trzajem i vrata se otvoriše! Vrata nisu bila zaključana već pomalo i odškrinuta. Za otvaranje već odškrinutih vrata bilo je potrebno samo samopouzdanje da se to uradi u prisustvu samog cara. Car se na to nasmiješi i objavi: "Ti ćeš dobiti ovaj važni položaj na dvoru. Nisi se oslonio samo na ono što vidiš. Usudio si se pokušati ono što se većini i tebi u početku činilo nemogućim." Tako ti je, sinko, i u životu: mnoga su vrata već odškrinuta, ali se mi pribojavamo da ih do kraja otvorimo. |