Imala jedna židovska obitelj zločestog sina. Psovao je, tukao se, pravio nered ... Izbacivali su ga iz svake škole u koju je išao. Otac više ne zna što da radi. Sav očajan obrati se svom rabinu da ga posavjetuje što da učini s njim. Rabin ga pomno odmjeri pa mu u svojoj mudrosti posavjetuje neka ga upiše u katoličku školu. Otac se šokira i pita ga jel on to za ozbiljno i ovaj kaže da je ozbiljno. I tako otac otpelja sina do nove škole, upiše ga i ostavi kod časnih sestara na nastavi. Prođe jedan sat, pa dva, vrijeme ručka, i u tri se sin vraća kući i veli "Dobar dan tata, dobar dan mama" i otiđe do svojeg stola i počne odmah pisati svoju zadaću. Roditelji zaprepašteni promjenom u njegovom ponašanju. Otac zadivljen krene ga pitati kako to da je ostao u školi na nastavi i zašto se ponaša tak dobro. A sin ga nekako s tugom pogleda u oči i veli: "Tata, kad si ti otišao, Glavna časna mi je rekla da ne trpe zločeste dečke i tada me odvela u moj razred. Tata, ona zaista misli ozbiljno! U svakoj sobi imaju na križu raspetog Židova!" |