Bagdadski kalif Al-Mamun imao je prelijepog arapskog konja. Bogati Omah želio je tog konja i nudio je mnogo kamila za njega, ali kalif nije htio da se rastane od svog ljubimca. Omah je riješio da dođe do konja po svaku cijenu, makar i prevarom. Znao je kuda će proći Al-Mamun, pa se prerušio u prosjaka, legao …nasred puta i čekao. Al-Mamun je bio čovjek mekog srca i, čim ga je vidio, sjahao je s konja da vidi što mu je. "Avaj!" - zavapio je lažni prosjak - "Danima gladujem i nisam u stanju ni hodati." Al-Mamun se sažali pa ga pažljivo popne na konja. No, čim se dokopao sedla Omah smjesta potjera kona u galop. Kalif je uzalud trčao za njim, vičući mu da stane. Kada je Omah dovoljno daleko odmakao, zastao je i okrenuo se. "Ukrao si mi konja, lopove!" vikao je Al-Mamun. "No, moram te zamoliti nešto." "Zamoliti mene? A što to?" upitao je Omah. "Molim te da nikome ne kažeš kako si došao do konja." "Zašto?" začuđeno će Omah. "Pa znaš, ako se raširi glas o tvojoj prevari, može se desiti da jednog dana nitko ne zastane da pomogne nekome tko leži nasred ulice i zaista umire." |