Našli se Haso i Suljo u kavani da, kako je već red, kao jarani popiju koju i popričaju se onako, muški. Pričaju o tome ko što radi i tako, pa ispriča Haso Sulji svoju sinoćnu dogodovštinu: - Bolan, Suljo, idemo t' Mujo i ja sinoć iz šume, i poče neka kiša, kijamet. Kaže Mujo: 'Ajdmo kod mene kući, tu je blizo, dok kiša ne prestane'. Uđosmo t' mi u kuću. Kiša ne prestaje, dođe vrijeme da se ide spavat'. Kaže Mujo: 'Ne mereš nikud ići, spavaćeš ovdje'. I, bolan, Suljo, legnemo t' mi u jedan krevet vako Mujo, vako Fata, vako ja (pokaže jedno pored drugoga, Fata u sredini)... - I, jel' bilo šta? - pita Suljo. - Ma nije, ništa - odmahnu nezadovoljno Haso. - Pa što? - Pa smetala Fata. |