Zaželjeli se Mujo i Haso pića i to onako da ih omami da zaborave svakodnevne brige, pa krenuše odlučni da se napiju. Uđoše oni tako u prvu kavanu, istresoše džepove ali nema dosta para za to. - Što ćemo sad moj jarane - zavapi Haso Mujo malo promisli pa će Hasi: "Ček bolan sjetio sam se!" Otrča Mujo preko puta u mesnicu i eto ga nazad s kobasicom. - Jesi li ti normalan, potrošio si sve pare na kobasicu, a zašta ćemo sada piti!?- ukori ga Haso. - Ništa ne brini - reče Mujo i naruči dva piva i dvije loze. - Jaoooo, ubiće nas gazda, kako ćemo ovo platiti?!- Haso će zabrinuto. - Ništa ti ne brini. 'ajd' živjeli mi! Nazdrave oni i popiju piće pa će Mujo, vragolasto se smiješeći, reči Hasi: - Slušaj bolan, ja ću ovu kobasicu da stavim u hlače i da je izbacim kroz šlic, a ti klekni i stavi je u usta. Gazda, kada nas vidi, misliće da smo pederi, ima da nas izbaci naglavačke napolje. Klekne Haso i stavi onu kobasicu što je virila iz Mujinog šlica u usta, a gazda kad ih je vidio, drekne na sav glas: ''Marš napolje, pederčine jedne.'' I oni bez okolišanja napuste kavanu bez da su platili popijeno. Nastave oni tako iz kavane u kavanu i kad su se već dobrano natrusili, kaže Haso: - Čuj bolan Mujo, ne mogu .... ne mogu više, otpadoše mi koljena od klečanja...! A Mujo će njemu: - Misliš ti da je meni lako, moj Haso? Pa ja sam kobasicu izgubio još u trećoj kavani... |