Doselio se Perica s roditeljima u Zagreb. Prvog dana izađe on napolje da se igra, naiđe na grupu dječaka koji igraju s loptom i upita: - Momci, ja sam Perica. Da igramo fudbal? Ovi ga ignoriraju. Ide on dalje, naiđe na drugu grupu, ista priča. Ode još malo dalje, naiđe na neku djecu, pa i njih upita: - Momci, ja sam Perica. Da igramo fudbal? - Štima - kaže jedan od njih - ali mi nismo momci nego dečki, ti nisi Perica nego Štef, i nećemo igrati fudbal nego bumo pikali nogomet. Perica, naravno, pristane, počnu oni pikati nogomet kad u zlo doba Peričin otac zove s balkona: - Perice, dolazi na ručak. Perica ništa - pa on je Štef, ne? - Perice, dolazi na ručak!!! Perica ne reagira. - Perice, mamu ti jebem, dolazi na ručak dok ti ja nisam došao dole - drekne otac. Vraća se Perica kući, tužno klimajući glavom i mrmljajući: - Eto ti, ne možeš da budeš Hrvat ni pet minuta a da ti neki Srbin ne psuje majku. |