Živjela jednom jedna budala. I kao sve budale, on pojma nije imao da je budala! I zato je sretno živio na svoj način, život mu nije bio loš. Nije ga ništa mučilo, nije ga ništa brinulo, samo je živio ... Na drugoj strani grada, živio je jedan pametan čovjek. I kao svim pametnim ljudima, cio njegov život je prolazio u traženju odgovora, u traženju smisla, u sklapanju mozaika ... I zato je živio u strahu, u brizi ... ... A onda su se oni jednom ipak sreli ! - Život je prelijep !!! viknu budala oduševljeno. - Ne bih rekao - odgovori mu pametni. - Pa zašto ? upita budala. I tu pametni prijazno, dobronamjerno i prijateljski pokuša na jednostavan način reći mu neke uistinu mudre i važne stvari, pa poče nadugo i naširoko objašnjavati prirodne zakone, zakone dijalektike, filozofiju ... ukratko, sve ono što budala svojim umom nije mogao shvatiti ! Budući da se pametni već po samom izgledu doimao vrlo mudrim, budala ga je pristojno i pažljivo slušao, ali usprkos velikoj pažnji i trudu ništa, ama baš ništa, nije razumio. Kad je pametni završio svoje objašnjavanje, budala je samo slegao ramenima i rekao mu: - Koja si ti budala čovječe ! |