PRIČE

VEDRI DUH

Jednoga dana, umorni pas ušetao je u moje dvorište. Vidio sam po ogrlici i dobro uhranjenom trbuhu da ima dom i da je dobro zbrinut. Mirno mi je prišao, pomilovao sam ga po glavi, zatim me pratio u kuću, polako otišao niz hodnik, sklupčao se u kutu i zaspao. Sat kasnije, prišao je vratima i ja sam ga pustio van.

Sutradan je ponovno došao, pozdravio me, ušao unutra i zauzeo svoje mjesto u hodniku, ponovno odspavavši oko sat vremena. To se ponavljalo nekoliko nedjelja. Iz znatiželje, pričvrstio sam ceduljicu na njegovu ogrlicu: - Volio bih znati tko je vlasnik ovog divnog, umiljatog psa i da ga pitam zna li da svako popodne dolazi kod mene da odrijema.

Pas je sutradan stigao s novom ceduljicom pričvršćenom na ogrlicu: - On živi u kući sa šestoro djece, od kojih je dvoje mlađe od tri godine, pa se pokušava naspavati. Mogu li i ja sutra doći s njim?