Vidio Bog da je na zemlji postalo prekonfuzno, nasilje, ratovi, nevjera ... sve loše da gore ne može biti, i odluči poslati svog sina jedinorođenoga da malo uvede reda. Kaže on tako jednog dana Isusu: "Ajde mali i ti nešto radi, da zaradiš džeparac" te mu objasni u detalje što od njega očekuje....I prihvati Isus. Dođe on tako na zemlju i ode najprije u Ameriku. Misli, Amerika je ipak tu najveći štetočina, pa bi bilo dobro da najprije njih pozovem redu. I u prvom gradu na koji je naletio, negdje u "Bible beltu" naiđe on na kuću, zakuca na vrata i otvori mu neka žena. - Dobar dan, dobar dan. - Znaš li tko sam ja? Ova pojma nema. Ništa. Zahvali se on, okrenu i bez velikog razmišljanja se zaputi dalje, za Europu.... Došavši tamo, ode u grad, opet ista scena: Zakuca na vrata, otvori mu neki čovjek. - Znaš li tko sam ja ? - Pojma nemam. Jebote, veli Isus, nema druge nego da idem u svoju zemlju Izrael, tamo će me sigurno znati. Dođe on u tako u Izrael, sjećanja se bude, suza ide na oko....Trebalo mu je čak da se malo odmori i prespava prebirući po sjećanjima...toliku je tremu imao. I sutradan ode on u grad, naleti na prvu kuću i pokuca na vrata. Nakon par trenutaka otvoriše se vrata i pojavi se neki mali dječak od nekih pet-šest godina. - Dobar dan, - reče Isus. "Znaš li ti tko sam ja ?" A mali zastade na tren, okrenu se i viknu: "Tata, daj čavle, evo ga opet." |