Lutajući livadom neka siromašna žena zapazi jaje u travi. Sva presretna pojuri kući, pozove muža i djecu pokazujući im pronađeno, hvaleći se: "Došao je kraj svim našim brigama. Pogledajte samo: našla sam jaje!" "Što ćemo s njim ?" započe razgovor. "Premaleno je za nas tolike, ne bismo se od njega zasitili." Žena razmisli pa reče:" Nećemo ga pojesti, nego ćemo ga odnijeti susjedu da nam njegova kvočka izleže pile koje će postati kokoš. Ni nju, naravno, nećemo pojesti, nego ćemo je čuvati da nam snese puno jaja kako bismo dobili puno kokoši koje će snijeti mnoštvo jaja, pa ćemo imati i kokošiju i jaja na pretek. Nećemo ništa jesti, nego ćemo sve to prodati i kupiti tele. Kad poraste imat ćemo kravu, a krava će nam dati puno telića pa ćemo imati stado krava. Zatim ćemo prodati stado i kupiti polje, onda ćemo prodati i kupiti, kupiti i prodati...". Dok je govorila, žena je uzbuđeno mahala rukama na sve strane. Jaje joj pri tom padne na zemlju i razbije se. Pouka: Ne naklapaj: "Učinit ću... reći ću... Popravit ću..." Prođu tako dani i godine, a što učini? |