Diplomirao sam na fakultetu za menadžment. Bio sam vrlo ozbiljan student i savjesno sam se pripremao za svaki ispit. Jednog ispita sam se posebno bojao i bio sam sretan kad sam, čitajući na brzinu pitanja, vidio da na skoro sva znam odgovoriti. No, zadnje pitanje me iznenadilo. Glasilo je: Znate li kako se zove žena koja čisti na ovom fakultetu? Pomislio sam da je to sigurno neki štos, odgovorio na sva ostala pitanja, sav sretan predao test i čekao dan-dva da pročitam svoje ime na popisu onih koji su ga položili. No, kada se popis pojavio na oglasnoj ploči, na njemu nije bilo mog imena. Pomislio sam da se radi o grešci i otišao do profesora. "Da, niste položili ispit" rekao je profesor. "Ali odgovorio sa na sva pitanja!" pobunio sam se. "Niste odgovorili na zadnje" odgovorio je profesor. "Ali zar je to pitanje toliko važno?" nisam mogao vjerovati svojim ušima što mi profesor odgovara. "Naravno da je važno" odgovorio je profesor. "U svom poslu susretat ćete mnoge ljude. Svi oni su važni. I svi zaslužuju vašu brigu i pažnju, čak i ako je sve što ćete učiniti samo pozdraviti ih i nasmiješiti se." Nikada nisam zaboravio ovu lekciju. I naučio sam da se žena zvala Ana.
|