PRIČE

VEDRI DUH

Umru Srbin i Hrvat, pa se stvore na vratima Raja, pred kojima ih dočeka sv.Petar.

- Odakle ste vas dvojica? Čiji ste? - pita Pero.

- Ja sam Srbin.

- A ja Hrvat!

- Auuuuuu, majkuuumuuuu! - jauknu Pero. - Balkan, a? Pa, slušajte momci, vas s Balkana po defaultu šibamo u Pakao. Što ćete, naređenje odozgo.

- Ne! Nemoj! Pa zašto? - kukaju ova dvojica, a Pero ih krene umirivati:
- Slušajte, nema vam izlaza - vi tako kontinuirano pravite sranja da nikakvo iskupljenje nije moguće. No, ipak, dana vam je mogućnost izbora. Možete birati varijantu pakla. U ponudi za Srbe i Hrvate imamo dvije opcije: pakao Europske unije i standardni Balkanski pakao.

Zamisle se Srbin i Hrvat, misle, misle, pa pitaju u čemu je razlika.

- Ovako - predusretljivo će Pero. - U načelu je sve isto, samo što se u paklu Europske unije, odmah po buđenju svakoga dana mora najprije pojesti puna kašika govana; a u standardnom Balkanskom paklu se svako jutro, opet odmah po buđenju, mora pojesti puna kanta govana.

- Ja sam za Europu! - odmah će Hrvat. - Mi Hrvati smo uvijek bili proeuropski orijentirani! Mi smo za kulturu, za civiliziranost ...!

Srbin misli, misli, pa kaže: Čuj, prikane - ne mogu ti ja u Evropu. Šta ću tamo bez društva, a računam da su mi sve komšije i sva rodbina u ovom standardnom Balkanskom. Pa ako je kanta, nek je kanta - al bar da sam među svojima.

Pucne Pero prstima, i - puf! Ova se dvojica teleportiraju u izabrani pakao.

Nakon nekih godinu dana, sretnu se Hrvat i Srbin svaki na granici svoga pakla.

- Ehej! Kako je u paklu Europske unije? - pita Srbin.

- Pa čuj - standard, kultura, poštivaju se ljudska prava ... u biti nije mnogo drugačije nego kad sam bio živ. Ali ona žlica govana izjutra me ubi! Joj, nemrem ti dočarat kak mi je mučno svakog jutra s tim dan počinjati! Pa utroba mi se hoće ispovrnut van! Čini se, svaki put, nanovo ću umrijeti! I onda kad progutaš - nemreš isprat tu aromu iz usta, neg je vučeš cijeli dan, i prosto, što god da radiš, misliš na to kak si zorom govna jeo. E, onda dođe noć, i tad prestaješ mislit kak si zorom govna jeo, već počinješ mislit kak ćeš ih i sutra morat jest, i tak ... Mogu si mislit kako li je tek tebi s cijelom kantom! Pa kak to moreš izdržat?!?

A Srbin će: - A jebiga, znaš već kako je to na Balkanu - čas nema kanti, čas nema govana, čas štrajkuju prevoznici koji dovoze kante s govnima.