Suvremena poezija - VOTKA POSLIJE KIŠE Gle duplu votku poslije kiše Puna je kapi pa se njišem Votka po votka k tom još dupla I ja sam drven poput trupla Kad se probudim ispod stola Pitam se dal krv još mnome kola Kroz glavu tad prođe mi prvo Dal sam čovjek ili drvo! Tweet
