|
Polećela dva gavrana vrana,
sa Mišara polja izdrkana.
Poslala ih Kulinova kada,
Svom Kulinu jade da izjada.
Guščje pero u govno umoči,
Pa ovako pismo njemu sroči:
„Ture moje ovlaš obrezano,
moj kuronja, moja živa rano.
Dok ti ležiš sa vojskom u Skoplju,
Pojma nemaš kakvu imaš drolju.
Kad god li ju sramota zasvrbi,
Naguzi se da je jebu Srbi.
Kao da je volja Alahova,
jebaše je u više mahova.
Najžešće je jebo Đorđe Crni,
od njega joj i sad pička trni.
Jahala je Stojković Milenka,
na prezime ko na Zelenka.
Pa da vidiš Jovana Kursule,
na kurac mu stanu po tri bule.
Po tri bule i dva janjičara,
i još frtalj slobodna mu kara.
Vujadina, hajdučinu staru,
volela je da drži za karu.
Staru kitu držala je stalno,
malo rukom a vise oralno.
Jebao je Buljubaša Zeka,
kita mu se vidi iz daleka.
Nije kita nego kolos pravi,
kada hoda vuče ga po travi.
I Zekinih stotinu jataka,
mrkih pogleda, ogromnih pataka.
I knjaz Miloš jebo je takođe,
teško ženskoj kad li mu nadođe.
Kurac mu je kao ruka tanak,
voli pičku više nego danak.
Uspeli su i dahije ljute,
da nataknu na kurčine krute.
U guzicu često beše klana,
hrabra vojska našega Sultana.
Alah agrar dobro biti neće,
kad se Turčin na kriv kurac meće.
|
