|
Ispod svoda u amfiteatru
trti Cezar lepu Kleopatru.
On je trti, ona viče ave
bogu hvala, evo kite prave.
Gledalo je sto hiljada duša
kako mlada rimskog stojka kuša.
Jednog dana u mesecu martu
pošto beše naguzio Spartu
posle jednog skaradnoga pira
krenu Cezar bulju da špacira
da legije krene put Nicira
protivniku kitu da plasira.
Da odjezdi u predele žarke
gde se jebu zmije naočarke,
gde ni zimi nikad nema zime,
gde se keca prezime i ime,
gde sveštenstvo drka piramide
od drkanja guzice im pride,
gde do raznih krupnih pica
možeš doći bez tačkica.
Tamo nema poput Sparte
da se jebe uz zer karte.
Svi se trte, svi na ševu misle
jebačke ih ideje pritisle.
A u Rimu, bez ikakvog vica
vlada strašna nestašica pica.
Jel ulaze za godinu dana
stradala je mnogo ženska strana.
Ko u svakoj kulturnoj sredini
manijak se stvori u blizini.
Kraj foruma i okolo njega
tako redom na svih sedam brega
još dok Cezar i ne beše vlado
trtio je i staro i mlado.
Voleo je muškarce rumene
a najčešće guzio je žene,
sve ih beše u guzicu klao
i u čelo kurcem ubijao.
U Rimu je tad nastala strava
jer od njega strada ženska glava.
Pisala su sva rimska izdanja
o procentu povećanja sranja.
Dok manijak tera svoje sranje
u Rimu je ženskinja sve manje,
pa zbog toga manijaka luda
behu puna slavna rimska muda.
Posle sjajnih dvokoličnih trka
i Brut lično morao da drka.
|
