Jednog dana u mesecu julu, seo Hamlet na glavić od kulu, gleda mlađan u daljini put što krivuda, pa razmišlja češkajući muda. Nisam vitez nisam kovač, gnjurac, očigledno nisam ni za kurac. Oduvek je zakon Danskog dvora, da kralj ima golemog mačora, da je pravo oličenje sile, da mu jajce ima bar dve kile, u jebanju da mu nema para, svakog trena da ga služi kara, da je majstor za lascivne rime, i da pičke umiru pod njime. Nisam slika ni prilika princa, kurac mi je ko u kakvog klinca. Od straha se meni steže grlo, jajca su mi minimalna vrlo. U državi ja posljednji kasam, sve u svemu drkadžija ja sam. Oči moje gorke suze toče, od nedavno ost'o sam siroče, umre otac uvenu mi voće, pa me jebe ko i kako hoće. Dok po Rajni alas tera šajku, stric i očuh sad mi jebe majku. Klaudije baš je s’uma sišo, sav mu mozak u kurac otišo, cele noći on drži na udu, milostivu gospođu Gertrudu. Kad joj stojka među noge krne, otac mi se u grobu prevrne. Ajde što mi majku jebe stalno, što bar mene ne zeza verbalno. Nađe li se u stanju pripitu, kad god može uvali mi kitu. Svako veče i svaku noć tihu, taj mi kurac natera u psihu. Jedne noći prije rane zore, nater'o me da perem prozore. Nisam student pa ga odbi"m hitno, on mi reče da sam govno striktno. Nakon toga posle svađe kratke, nater'o me da merimo patke. Kad izvadi svoga strvinara, kao ljutu guju iz njedara, debeo mu kao kakva grana, na njega je devet met’o vrana, uhvati me laka nesvjestica, kad izbrojah kol'ko ima ptica, Kralj tad reče: Ajde sad kurati, da vidimo što će tebi stati. Kud ću, šta ću, ja izvadih tada, ono malo što imadoh jada, nije deblji no prilepska drava, na čiodu podseća mu glava, sve je jasno kao teorema, tu od kurca čak ni skice nema. Kad kralj vide, ozari se grdno, čini mi se od sreće je prdno. Za tu spravu nigde nema rupe, trči kući jebi se u dupe. K'o što vidiš moj pokojni oče, i zec oštri kurac na siroče.
