PARODIJE

VEDRI DUH

Otkako je ostao sam Marko, momak od 72 godine, često je izbivao od kuće u svom čamcu pecajući. Jedno jutro sjedi on tako u svom čamcu na obližnjem jezercu kad začu neki glasić koji je govori: "Uzmi me, uzmi me."

Pogleda oko sebe i nigdje nikoga. Pomisli da mu se pričinilo, da možda čak, zbog svoje samoće, počinje halucinirati, kad ponovno začu glas: "Uzmi me".

Pažljivo poče pregledavati površinu ustalasane vode prekrivene lopočima i ništa čudno, samo neka žaba na povelikom listu lokvanja. I u taj tren glas se ponovo začu, a on, promatrajući žabu zamijeti da to ona govori.

Sav u čudu, Marko prozbori: "Razgovaraš li ti to sa mnom?"

A žaba odvrati: "Da, ja razgovaram s tobom. Ja sam začarana princeza. Zla me čarobnica iz zavisti pretvori u žabu. Kletvu može razbiti samo iskreni poljubac. Podigni me, poljubi me i pretvorit ću se u najljepšu ženu koju si ikada vidio. Pobrinut ću se da svi tvoji prijatelji budu zavidni i ljubomorni jer ja ću ti biti nevjesta! "

Marko se nasmiješi, pa što da ne. Dovesla do žabe, prignu se i pažljivo je podigne. Dobro je pogleda i stavi u prednji džep svog ogrtača.

Zabezeknuta žaba je uzrujano uzviknula: "Što je, jesi li poludio? Zar nisi čuo što sam rekla? Rekla sam poljubi me i bit ću tvoja prekrasna mladenka."

Marko samo malo odškrinu poklopac džepa, pogleda žabu i reče: "Ne, ne, draga moja u mojim godinama što bih ja s mladenkom. Radije imam žabu s kojom mogu ragovarati."