Imala lisica tri mala lisičića. Ode ona svaki dan u šumu da štogod ulovi, a lisičići ostanu sami, naravno dobro zaključani. Svaki dan prolazio tu Zeko i prijetio im: "Jebat ću ja vama mater, kad tad". I tako... danima. Lisičići se tužili mami, ali uzalud. Naljutila se Lija, zaozbiljno. Dočeka ga jednog dana skrivena uz kuću, pa pojuri za njim. Jurili se oni tako preko polja, krivudajući. Zeko lijevo, Lija za njim, Zeko desno, Lija za njim. Kad ispriječi se ispred nekakva ograda. Zeko hop i preskoči, a Lija, ne mogavši se u trku zaustaviti projuri glavom kroz prečke. Zaglavi ona, ni naprijed ni nazad. Otima se, ali zalud. Vidi Zeko, Lija zaglavila, vidi priliku i skoči preko plota nazad. Usplahirila se Lija pa će moleći: "Nemoj Zeko tako di Boga, nemoj. Ne priliči ti." Smijuljeći se priđe joj Zeko s guza, podigne kitnjasti rep i oplete je. Zajaukala Lija: "Joj, Zeko, Zeko jesi pokvaren." A on će ti njoj: "Znaš Lijo, nije mi gušt, ne bih ja, al' obeć'o sam tvojoj djeci". Pouka: Obećanje dano djeci ne smiješ nikada iznevjeriti. |