NOSTALGIJA

VEDRI DUH

Kad god pomislim - više ne ide,
Pogledam u ogledalo, nasmiješim se,
namignem sam sebi i - gle - opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide,
Zapjevušim pjesmicu, onako za sebe,
Zazviždim s vrapcima,
zacvrkućem s pticama
i - gle- zaista opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide;
uzmem toplu kupku, pa se čvrsto istrljam,
obrišem i dobro namirišem
i gle - već opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide,
posegnem za dobrom knjigom,
sav joj se posvetim, onako po mome
i gle - uskoro opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide -
pođem na dugu šetnju, kroz šumu,
po zelenoj livadi, uzduž riječne obale,
i gle - stvarno opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide -
Poslušam najmiliju ploču, zaigram prstima po klaviru
ili tek udaram takt po stolu
i gle - baš opet ide!

Kad pomislim - više ne ide,
popričam blisko s Bogom, o njemu i o svijetu
i gle, opet ide!

Adalbert Ludwig Balling