U društvenom životu svakog naroda zauzima posebno mjesto unutarnji intimni obiteljski život, koji se odvija na domaćem ognjištu. U taj, diskretni kutić, radoznali je svijet uvijek zavirivao kako bi otkrio odnose između muža i žene s jedne, a njihove djece, rođaka i prijatelja - s druge strane. Pri tome je svoj dio našla kulturna povijest, pa onda suvremena književnost i likovna umjetnost. Današnjim generacijama skrivene su brojne tamne i zaboravljene stranice domaćeg, obiteljskog života. Naime, ljude nije zanimao pozitivan, uređen život jedne obiteljske zajednice, već poglavito onaj negativni, koji se očitovao u bračnoj disharmoniji. Dok je svećenstvo u tome nesuglasju vidjelo tragičnu stranu, ostali je svijet u tome često vidio komičnu stranu. Književnost je prikazuje satirom, a likovna umjetnost karikaturom, opisujući ženu kao jedan ružan lik, koji odbija i zastrašuje muža. O Varaždinkama "koje nose hlače i drže muža pod papučom" svjedoče sačuvani arhivski dokumenti, kojih nije malo. Među zanimljivijim je pritužba iz 18. stoljeća Pavla Tomurada protiv njegove supruge Terezije. Taj je slučaj iz 1787. godine značajan radi činjenice da je spomenuti "papučar" bio gradski senator, ugledan građanin i gradski časnik. Sve to nije mu smetalo da gradskom magistratu uputi javnu pritužbu protiv svoje opake žene, prave nadžak-babe. Tomurad je svoju pritužbu naslovio Specifikacija o zločestom življenju moje žene Terezije. Njegov iskaz sadržan je u devet točaka, u kojima on opisuje svoje "muke". - Naipervič, ja pri moje postele imam kriz Razpetoga Jezuša. kojega ja iz moje keršcanske navade i dužnosti i poniznosti navadu imam kušuvati, kada na moju postelu hoću leći. A moja, meni hmanja (zla) žena norce dela, da ja kušujem vraga! Tak vezda, vsaki Redovnik i Gospon, komu je znano vre ovo malovredno nenino živlenje ludomorsko, zadosta nemoguće prešutiti - tuži se Tomurad. Potom navodi da "kade moju navadnu svetu molitvicu, pervo neg idem spat, molim i nanizim se, a Rajnenomu Jezušu i Marie moleć i ostalim vu hiži Svetem Kipom Božjim, a ona nato meni veli ovak, da se norc norcem naklanja i bedak bedakom! Jeli je onda ovo prava kerščenica? Tretič, kad sem ženi govoril da ide vu Cirkvu k Svetoj Meši, blagoslovu i Božjem Prodeštvu, koju nikad na Božji pravi put nisem mogel genuti, odgovorila je (z dopušćenjeni), da ona več zna i razme, neg vsi Prodekatori (propovjednici)". - Sve nas Horvate za norce i bedake imenuje i derži i višeput svoju kiklju gore diže i derži, da naj ja nju (z dopuščenjem govoreči) v rit kušnem i z njom se spominjam. A poleg toga jošče meni pod nos šterfičke daje i meče. Meni je pint vina z peharom vu čelo hitila, ter da bi nebil berže ruku na čelo postavil, tak čelo na dvoje bi bila razbila. Neg i tak mi je jeden perst poterla, kojemu več nikakve hasne vzeti nemorem ... - tako se je, eto, ugledni varaždinski senator Pavao Tomurad izjadao i potužio gradskom magistratu moleći ga da mu pruži zaštitu od opake žene i nju ujedno i kazni. U arhiviranim pritužbama bračnih tovaruša i tovarušica zapisano je i nadrobljeno svega i svačega. Takva "domača pripečenja" pod okriljem "svetoga hižnoga zakona" doživio je i Peter Viagić. Taj je 1763. godie tužio svoju "hižnu tovarušicu" Marianku da ga je "merzko špotala i rekla mu da je on osel". - Kada je dobila od Plemenitoga Magistratuša opomenku da mora z menom mirneše živeti, i da ona mene nesme tuliko špotati i tak merzko deržati, kaj i kruto bila je obećala, ali obećanje nije vučinila. Dapače, još gorše je z menom delala i gorša postala i vsakojačka imena zdevala, kotera se ovde nepristoji postaviti. Kada bil sem jako vu nevoli postavljen, prosil sem, da bi mi črez tri dni bila kakvo vračtvo iz apoteke donesla. Ali takovog mi ni hotela donesti A kad je stala merzko špotati i blazniti, mene je za lasi popala i oštro skubla, na tlo hitila i ondi jako tukla je bila. A zgrabila je i kosturu iz žepa i mene z njom hotela zaklati, kadi ja zakriknul sem, najme za pet Ran Božih. ar vre zdavnja nisem se spovedal! - jadao se magistratu ovaj varaždinski purgar. Inače, da su kojim slučajem takve nadžak - babe bile obične građanke, kmetice ili pak služavke, došle bi na pranger i kao takve izvrgnute javnom ruglu, a poslije toga bi ih udarci žilavih remena poučili, kako se mora "keršćanski živeti vu tužnomu zakonskom stališu". No, spomenute nadžak-babe bile su časne građanke s kojima se moralo drugačije postupati te je magistrat takve nemirne i surove dame samo opomenuo i povremeno nadzirao njihovo ponašanje. Ukoliko je u njihovim domovima pakao ostao, muževi nisu mogli pomišljati na rastavu braka, jer to se u ono doba nije dopuštalo. Preostalo im je trpjeti i pričekati smrt, da ona svojom "kosom" prekine vezu bračnog života na "veselje" onoga, koji je u braku stradao. Izvor: https://evarazdin.hr/kultura/ako-ste-papucar-u-vezi-znajte-da-su-u-varazdinu-prije-vas-stenjali-senatori-i-purgeri-322345/; 14.11.2015. |