Dopratio mladić Mujinu kćerku do zgrade i stali pred vrata da još malo prodivane. Stoje oni tako i mladić se nasloni na zgradu, pa reče: - 'Ajde ga malo popuši, stare ti... - Š'a ti je, jes' normalan, more neko naić' - kaže cura. - Ma, brzo ćemo. Znam ja da i ti voliš da ga malo popušiš! - Ma, volim. Nego, naić' će neko od komšija pa će vidit pa reć'babi. Bruka! - Ma, jooj. Haj' stare ti, očas ću, za sekundu... - opet će on. - Ma, nemoj! Rekla sam ti da neću sada - ne da se cura. U tom se otvaraju vrata zgrade i Mujina mlađa ćerka, sva raščupana, u spavaćici kaže: - Rek'o je babo - ja l' da mu ga ti popušiš, ja l' da mu ga ja popušim, ja l' mati da dođe da mu ga popuši, samo nek' skine više ruku s interfona. |