Ćaći su mi našli povišen šećer i doša je doma sa nekin aparatićen za mirit ga svako malo. Odma smo se stali kontreštavat ko će mu ga, i kako izmirit. Pratili smo upute i na prvo mirenje ćaća je ima šećer 60. Mater je krenila zvat hitnu pomoć ali brat je otkrija da smo nešto krivo radili pa smo je zaustavili i ponovili mirenje. Iz drugog puta je bija 6,5. Ćaća je bija zadovojan, odlučija se za taj rezultat i odma udrija po spizi, rasterećeno. Nama se to parilo ka sumnjivo niska vrijednost i tili smo ga opet bocnit ali je stari odbija surađivat, jer da će mu tribat transfuzija ne okanemo li se. Međutin, nama se ta nova društvena igra za cilu obitelj jako svidila i nismo mogli dočekat saznat koliki je kome. A kako je cukar genetska stvar, moglo se očekivat da će nas bar pola imat problem. Ćaća je reka da on nije dobija cukar od genetike, nego od stresa, i značajno je pogleda u mater. Ona je to ignorirala, i počela nan redom svima mirit. Bilo je baš zabavno, i onda je uletija susid. Mater ga je pitala da koliki je njemu i da oće li da mu ga izmiri. Njemu je bilo malo neugodno, al' se isto pofalija da ga fala bogu ima. Al' da on ne bi da mu ga ona miri. Mi smo svi skočili i stali ga uvjeravat da ako mu je velik boje da ga drži pod kontrolom. Pa smo krenili da ćemo mu ga izmirit. On se okrenija na peti i pobiga. Judi danas uopće ne držu do svog zdravja. |