U početku mi se uopće nije sviđao. Da budem iskren, čak mi je bio antipatičan. Direktor propale tvrtke, moš' mislit' jako zanimanje! Hladno me dočekao. Ali to se moglo i očekivati. Ni jedan direktor se baš ne raduje stečajnom upravitelju! Međutim, uskoro sam počeo mijenjati mišljenje. Iako je tvrtka izgledala potpuno bankrotirana, direktor mi je ukazao na neke njezine potencijale. Recimo, atraktivan poslovni prostor. Tu smo lako našli zajednički jezik. On je potpisao, a ja sam ga izdao svojim prijateljima. Pa je stekao moje simpatije. Zatim je za male pare omogućio da otkupim uskladištene zalihe. On je potpisao, ali smo podijelili po pola jer sam vidio da je korektan čovjek. A kad je prepisao službene stanove našoj djeci, vidio sam da je i obiteljski čovjek. Tako da se nisam iznenadio kad mi je poklonio službeni auto. Jer smo postali još bliži. Ipak, najveće zajedničko iskušenje bila je posjeta financijske inspekcije. Bilo je zaista teško. Ali prava iskušenje samo učvršćuju bliskost. Tako da me ne iznenađuje što smo sada jako vezani. Jedino mi smeta što je to baš lisicama... |