Krenuo Ivek u školu. Na putu do škole zapazi ispisani papir uz sam rub pločnika. Podigne ga, pogleda, ali kako još uvek nije znao čitati ne uspije saznati njegov sadržaj. Iz radoznalosti zamoli slučajnog prolaznika da mu pročita što na papiru piše. Pročitavši što piše, s neobičnim i začuđenim izrazom lica upita Iveka: - Dječače gde si ovo našao? - Tu, na putu. - Znaš što, idi ti kod svoje učiteljice da ti ona ovo pročita!!! U školi se Ivek obrati učiteljici i pokaza joj onaj papir. Učiteljica ga iznenađena upita: - Bože, Ivek gde si ovo našao? - Na putu do škole našao sam ovaj papir i dao jednom prolazniku da mi pročta, a on uputio vama da mi vi to pročitate. - Dobro Ivek, idi ti kući, a ako usput naiđeš na nekog policajca daj mu da ti on ovo pročita, ako ne, nikom ništa... Iveku bi ova misterija sve zanimljivija, i vraćajući se kući potraži policajca i uspije ga pronaći, dadne mu papir i zamoli ga da mu pročita što na njemu piše... Pročitavši ga policajac se uozbilji te nervozno zapita Iveka: - Dječače, a gdje si ovo našao? - Na putu do škole našao sam ovaj papir, dao ga jednom prolazniku da mi ga pročita, zato što ja ne znam čitati, a on me je poslao kod učiteljice, a učiteljica kući, pa ako naiđem na vas da vam dam taj papir da mi ga vi pročitate. - Ja ti ovo ne smijem pročitati, ali možeš otići u sud i sudac će ti to sigurno pročitati. Zatraži Ivek prijem kod suca, ovaj ga primi i pregleda papir koji mu je Ivek uručio. Sudac popravi kravatu, pozove stenografkinju te službenim tonom zapita: - Ooooo... Ivek, odakle ti ovaj papir? - Na putu do kuće naišao sam na ovaj papir dao sam ga jednom prolazniku da mi pročita, zato što ja još ne znam čitati, on me je poslao učiteljici, ona kući, pa ako usput naiđem na nekog policajca da mu dam da mi ovo pročita, našao sam policajca a on me poslao kod Vas. - Pa... Ivek zbog ovog papira ćeš morati odležati u zatvoru tri godine. Poslije tri godine, taman prije otpusta iz zatvora, pitaju ga zatvorenici zašto je preležao tri godine u zatvoru? - Prije tri godine na putu do škole naišao sam na jedan ispisani papir, dao ga jednom prolazniku da mi ga pročita, zato što ja još uvijek ne znam čitati, on me poslao kod moje učiteljice, a učiteljica me je poslala kući, pa ako naiđem na nekog policajca da mu dam papir da mi ga on pročita, naišao sam na policajca i on me je poslao sucu a sudac mi ga nije pročitao već mi odredio kaznu od tri godine za njegovo posjedovanje. Zatvorenik: - A, jesi li na kraju saznao što je na njemu pisalo? - Ne!!! - A, imaš li taj papir još uvijek? - Da, spremio sam ga prije odlaska u zatvor. - Ni ja ne znam čitati pa te razumijem, ali imam jednu preporuku: idi na pusti otok usred Velikog mora tu ti ima samo jedan čovjek koji zna čitati, a budući je sam neće se moći izvlačiti, neće te moći slati ni kod koga niti kome javljati. Daj mu papir i on će ti to sigurno pročitati. Uspije Ivek na jedvite jade osigurati prijevoz do onog pustog otoka. Tu upozna čoveka koji je ovdje živio kao pustinjak. Preda mu papir da bi mu čovjek mogao pročitati što je sve na njemu tako važno i opasno pisalo, ali u tom trenu vjetar puhnu i otpuhnu papir daleko u more. Možda ga vi pronađete, pa ga pročitajte i javite Iveku. |