Pričaju dvije vremešne prijateljce. Ova jedna ostala bez muža prije par godina i baš joj je dogorilo do nokata. Kaže prijateljici kako joj se seksa, ali ne zna gdej da nađe nešto muško, a matora je i stidi se da ide u neki kafić. Također je, da kažem, bila ne baš prijatne vanjštine (ružna ko grob) tako da je imala i objektivnih poteškoća da upeca nekog. - Pa, to ti je bar lako, kaže joj prijateljica. Zovi majstora da ti nešto popravi, a kad ti popravi pitaj "majstore jel' može pivo". Kad popije pivo on će te kresnuti. - Ma, nije valjda baš tako? - Jest, tako je, samo ne zaboravi: kad odradi posao u kući, ponudiš ga pivom, a dalje on i sam zna. Pozove ona majstora za kao neki kvar, majstor to popravi, ona ga ponudi pivom i - ništa. Posljednji gutljaj piva majstor je sipao u ruke i razmazao po kosi. Sjede oni tako, baba ne može dočekati, ali pošto se ništa ne dešava, ona opet: - Majstore, jel može pivo? - Može! Popije on pivo i opet od posljednjeg gutljaja sipa u ruke i razmaže po kosi. Ali, i dalje se ništa se ne događa. - Majstore, jel može pivo? - Može! Popije on pivo i opet od posljednjeg gutljaja sipa u ruke i razmaže po kosi. Baba sad nije mogla više izdržati i pita majstora: - Je li, a zašto ti mažeš to pivo po kosi? - Gospođo, eto popravio sam kvar, popio sam pivo i sad mi se od pomisli da ću morati da vas je*em diže kosa na glavi. |