PARODIJE

VEDRI DUH

(Ljuba Moljac)

Bila jednom jedna devojčica i zvala se Crvenkapica. Bila je mlada, lepa i glupa.. i to naročito ovo treće, jer mladost je prolazna, lepota je relativna, a samo je glupost večita.. Kako je lepo biti glup, reče glista i pade na trup.. Sirota je devojčica bila toliko monumentalno zaostala da je mislila da se plućnom maramicom briše nos, da se deca prave od 3 kile mesa iz kasapnice, a da su rode službenice u porodilištima. Mislila je da Turci zavijaju ćalme, zato što ih boli glava, da brodovi plove samo zato što ih niko nije probušio, da fabrikama trebaju sirovine samo zato, što se namnožilo intelektualaca, pa im sirovine trebaju zbog proseka. Mislila je da je silovanje kad neko insistira da piješ riblje ulje, da su ptice letačko osoblje, a da je slepo kucanje, kad izbiješ oko pa sedneš da kucaš.. Mislila ona tako, mislila, i pošto nije mogla non stop da misli, u jednom trenutku prestala da misli. I u toj pauzi mišljenja iznenada reši da poseti svoju staru baku koja je živela usred guste, mračne i do zla boga ekspolatisane šume.. (Pošto sam pesnički raspoložen, bajka se dalje nastavlja u stihu..)

Crvenkapa pošla kod babe,
pa naletela na vuka,
ali je spašena od Alibabe,
a zatim je silovalo četrdeset hajduka.

Pošto su se poneli prema njoj kao
prema uličarki, kao prema barabi,
sve ih je redom tužila Alibabi,
a Alibaba, misleći da Crvenkapa laže,
sledeće čarobne reci kaže:
Otvori se sezame,
ova mala zeza me
..

Crvenkapa zapreti da će o svemu
da obavesti štampu
kad odnekud naleti Aladin
i uvali joj čarobnu lampu.
Pošto za lampe imaše njuha
utvrdi da ista nema duha.
Jer stvarno, bez ikakvog vica
koji će joj đavo lampa-falšarica.

Idući dalje, pored brežuljka
srete Snežanu i jednog patuljka.
Snežana s lažnom kosom iz Beča,
u licu bleđa čak i od kreča,
patuljak pod glavu metnuo pečurku,
spominje nešto pice i žurku.
A Crvenkapu ne drži mesto,
pa pita malog:
-Gde su ti resto??
-Ako misliš na ostalih 6 drugara
 - prozbori patuljak ko utvara
- osim ove ženske mlade,
svi su mortus, kao klade.

Napi nas sinoć maćeha njena,
pa sam ti pijan kao dva klena.
Tretiraću te sestro, ko pravu laficu,
ako mi skuvaš gorku kaficu..

-Nosi se tamo, pijana stoko,
neka te trezni ko te uroko.
Ja svoja posla moram da gledam,
i da je imam, baš ti je ne dam.
Pijanstvo više nije u modi,
nemoj da šikaš kada ti škodi.
Ja imam brate, jednoga dečka,
trezven je, bistar, krupan ko mečka..
Ima vrlinu što nema svako,
niko ga ne može napiti lako.
I u piću ima mere,
pije dok se ne usere..

To reče i krenu u šumu gustu,
dok mali sanja kaficu pustu,
i dođe babi zahvaljujuć' lovcu,
koji od vuka napravi ovcu.

 
Share on Google+