Švaleracija
Al su naši vatrogasci lole,
vatru gase a curice vole.
Aoj ruko dulja od rukava,
bi l' sve znala, kog' si milovala.
Curo mila gdje si sinoć bila,
na sokaku ljubila u mraku.
Čuko laje, bećar kruva daje
cura strepi, čeka zagrljaje.
Da baraba mjesto zvona visi,
sve bi cure dolazile k misi.
Da su momci na šporetu lonci,
sve bi cure kuharice bile.
Di si, curo, učičkala skute,
u šljiviku, čekala sam diku.
Lipa snaša izašla iz šaša,
digla skute, a noge se žute.
Ljubljeno se po krevetu valja,
neljubljeno ne more da spava.
Ljubuju se gospodske djevojke,
a sirote boje se sramote.
Mala voli kad'tambura ječi,
al još više kraj bećara leći.
Mata voli kad'tambura ječi,
al'još više pokraj snaše leći.
Misečina načinila kvara
dvoje dragih i milih odala.
Našim šorom šake blata nema,
sve švaleri, čizmama raznijeli.
Oj keceljo ti šareni vraže,
što bećari ispod tebe traže.
Poznaju se i u crkvi lole,
namiguju umjesto da mole.
Sinoć dvoje kraj kapije stoje,
il' se vole, il' se Bogu mole.
Vozila se Šokica po Savi,
suknjom vesla, keceljom kormani.
Znade mala da kopriva žari,
a još više kad grizu bećari.
Lolina švaleracija
Ajde snašo otvori mi lesu,
idem kući, gaće mi se tresu.
Blago onom komu budeš žena,
gorit će mu kuća bez plamena.
Cijelu noć mi soba mirisala,
na pomadu i na curu mladu.
Cura ima trideset godina,
pa bi rada ljubit' mene mlada.
Čuvajte se garavuša ljudi,
garava se tri put noću budi.
Dođi mala mladosti ti tvoje,
pa ćemo se milovat u dvoje.
Ej šaren ćilim u malenu sobu,
daj mi mala usnice na probu.
Evo, šora di sam prolazio,
i curica koje sam ljubio.
I sinoć sam bio na sokaku
mjesto cure poljubio baku.
I sinoć sam ljubio garavu,
a večeras i crnu i plavu.
Idem šorom u jutarnje sate,
Pored cura tražim i udate.
Ja baraba najeo se mrkve,
pa potjer'o cure oko crkve.
Ja bi, ja bi nitko ne zna šta bi,
ja bi sviro i curice diro.
Ja bih Katu milovao po vratu,
a Anicu po garavom licu.
Ja i mala čuvali goveda,
ja je ljubim, a šarulja gleda.
Ja ne volim svojega zanata,
žene su mi potrgale vrata.
Ja sam malu ljubio u usta,
u planini di je trava gusta.
Ja sam probo i mogu vam reći,
najslađe se ljubiti ležeći.
Jednu ljubim, drugoj prsten dajem,
a s trećom se ženit obećajem.
Kad namignem i malo zažmirim,
u tri cure srce uznemirim.
Kad smo išli, da žanjemo žito,
ja sam svoju, komšinicu pito.
Kaži meni lutko moja bijela,
koliko si imala švalera.
Kažu snaše da sam vaki-naki,
zar neznaju da je svaki taki.
Koliki sam, još ljubio nisam,
al' na sreću, večeras poče'ću.
Mala moja i mojega rođe,
ti otvori koji prije dođe.
Mala moja, kad ti zaspe stara,
otvor' prozor, evo ti bećara.
Mala moja, moj golube mrki,
bil' se dala poljubiti brki.
Mala moja, pravi prozor veći,
nažulj'o sam leđa ulazeći.
Mala moja, ubila te tama,
kako možeš noćivati sama.
Mani' ću se lova i lisica,
samo neću garavi' curica.
Mene ćaća preko vrata gura,
ajde sine traži sebi cura.
Mene ćaća učio kopati,
a ja njega cure milovati.
Mili Bože al' sam ti nesretan,
volim žene, a pederi mene.
Mili bože alaj žene skaču,
osjetljive na mjesec veljaču.
Milovo sam curu u krevetu,
ona Hagu prijavila štetu.
Na Kirbaju šapnula mi snaša,
da je vodim do njenog salaša.
Na mog ćaću jurišale žene,
a na mene curice poštene.
Napravila krevet do tavana,
pa me zove da ne spava sama.
Ne namiguj na me tuđa ženo,
ja sam momak, nije ti pošteno.
Nema slađeg grožđa od plemenke,
ni milijeg roda od švalerke.
Nemam lijeka, nemam ni granice,
kada ljubim cure garavice.
Nemoj mala od nedjelje svete,
da ti oči po momcima lete.
Nije mene uhvatila zora,
već na vrati djevojačka mati.
Nisam majstor da napravim bure,
al' sam majstor da osvajam cure.
Nisam znao do ove godine,
da je cura slađa od slanine.
Ništa mala od ljubavi nema
kiša pala pa ljubav oprala.
Od kako mi udarila brada,
pa me hoće i stara i mlada.
Oj djevojko, ubila te tama,
kako smjede prenoćiti sama.
Oj Šokice plemenog si roda ,
dođi meni kad ti bude zgoda.
Oj, djevojko, švalerovo cvijeće,
Nema onog koji tebe neće.
Oj, drmešu, kolo najmilije,
u tebi sam zagledao dvije.
Pecam ribu a kraj mene snaša,
peca snaša mene šaranaša.
Pokido sam na biciklu žbice,
kad sam sinoć išo kod Marice.
Potukle se curice za mene,
neću grijeha, za mene su žene.
Pucaj Bože u stogove slame,
i u cure što spavaju same.
Sinoć me je uvatila mama,
u kućerku, di joj ljubim ćerku.
Sjetit ćeš se i kad budeš stara,
kakvoga si imala bećara.
Suknja tijesna, a curica bijesna,
ne da pusta da joj ljubim usta.
|
Sve bećare isprobala mala,
i mene bi da nije propala.
Sve su moje dok ne sjedne sunce,
a kad sjedne, ja nemam ni jedne.
Svi mi prijete što ja ljubim dijete,
ja se mučim da dijete naučim.
Šaren ćilim u malenu sobu,
daj mi mala usnice na probu.
Širim ruke oko cure bijele,
kao bršljan oko vitke jele.
Travu kosim, trava zelenija,
curu ljubim, cura veselija.
Trčim, trčim da u crkvu stignem,
da toj snaši u crkvi namignem.
Tri mi dana ruka mirisala
od pomade i curice mlade.
U kolo se povatale žene,
pa curice ne mogu do mene.
U krevetu jastuci su bijeli,
ljub'me mala pa me razveseli.
Udovice popišana tura,
neću tebe dokle imam cura.
Upri mala nogama u vrata,
kad ti dođe lola nepoznata.
Vatam ribu u velikom šašu,
na udicu u'vatio snašu.
Vidi ti se u očima snašo,
da bi nešto kod tebe ja naš'o.
Vrlo mi se djevojka dopala,
na potoku, dok se je kupala.
Zoro rujna, ako je moguće,
pola sata, produži svanuće.
Curina švaleracija
Ajde dragi kava je gotova,
kava tvoja, medna usta moja.
Crna noći ti ćeš brzo proći,
a u zoru molit'ću pokoru.
Curici su nestale tegobe,
u ljubavi imala je probe.
Da zna mama što zna soba mala,
sa tri bi me ključa zaključala.
Da zna mama, što zna lipa mala,
već bi davno lipu podrezala.
Deder baja legni do duvara,
da ne spadneš sa kreveta stara.
Deset dana ljubila se nisam,
pa se pusta osušila usta.
Diko moja bećarino pusta,
najslađi je poljubac u usta.
Dođi lolo do desetog sata,
ako nećeš ti pošalji brata.
Dođi, lolo, al' nemoj s večera,
u zoru sam slađa od šećera.
Došo lola za ljubav ne pita
ja mu dala novine da čita.
Dragog ljubim, kad god se probudim,
a on mene kad god se okrene.
Grabovino rano ozeleni,
da pomogneš draganu i meni.
Imala sam tri para švalera,
od tri para spala na bećara.
Ja malena, suknjica šarena,
ja još dijete, za mnom momci lete.
Ja malena, suknjica šarena,
teško onom kome budem žena.
Ja sam đavo, a moj dika lola,
opet lola ode do đavola.
Ja sam svoga ujela bećara,
među usta di stoji cigara.
Kakva bi se ja djevojka zvala,
kad ja ne bi švalera imala.
Ko me voli nek se Bogu moli,
jer ja pazim s kime se ja mazim.
Kol'ko ima na kući rogova,
toliko je u meni vragova.
Kolo igram a bećar me štipa,
ne bjež' mala alaj si mi lipa.
Ljubila sam šustera i bricu,
sad mi želja mladog učitelja.
Mani lolo, ak' ne dođeš često,
drugi će ti zauzeti mjesto.
Mene bećar bonbonama miti
valjda misli, njegova ću biti.
Mene otac na zlo nagovara,
da ukradem čekić od šumara.
Meni kažu da sam svakojaka,
što ja imam na izbor momaka.
Mila majko šta će meni škola,
bećari me i bez škole vole.
Moj dragane do tebe mi stalo,
ali mi je jedan dragi malo.
Moj dragane volim te odavno,
za boljega čuvam ono glavno.
Moj dragane, ne budi baraba,
što još čekaš, zaspala je baba.
Moja lolo, Bog mi te ubio,
sinoć si mi krevet razvalio.
Moja mama imala jednoga,
a ja sedam vraga će mi jedan.
Moja mama mali đavo bila
mali bila velikog rodila.
Na srid šora svjetiljke sijaju,
tu te lolo poljupci čekaju.
Naći ću si bećarinu pravu,
koji nema ni mamu ni kravu.
Naši momci žestoko se ljube,
od nježnosti polomiše zube.
Oko moje namigne na popa,
a di ne bi na garava momka.
Pita mama s kim idem s divana
mamo moja to ni briga tvoja.
Požalit ćeš lolo sam'da znadeš,
što se meni ljubiti ne dadeš.
Sinoć mi je dovezao braca,
prikolicu punu udovaca.
Stara vrba spustila je grane,
ona će nas sakriti od nane.
Svi švaleri jedu šećer bijeli,
a moj smokve da me bolje cmokne.
Šta će meni ko me je ljubio,
već da mi je ko me nikad nije.
U snu snivam da švalera nemam,
a na javi k'o kose na glavi.
U zoru je slatko milovanje,
kad se dragi sprema na oranje.
Vjetar puše, ljuljaju se kuće,
dođi dragi dok su noći vruće.
Olajavanje
Alaj laju, alaj mi govore,
hvala Bogu, ništa mi ne mogu.
Alaj, volim što me ljudi glede,
kad na kavu idem kod susjede.
Baš me briga što me kude šuše,
to je meni k'o da vjetar puše.
Da ja pazim na seosku viku,
ne bi' nikad poljubila diku.
Da si diko ti pameti moje,
ne bi selo znalo za nas dvoje.
Dikina me nana otračava,
da sam smeđa, a ja cura plava.
Ja ne trebam anđela čuvara,
selske babe čuvaju me džabe.
Mala moja uhvati se mene,
nemoj slušat što govore žene.
Moj dragane, žene su me klele,
što sam jela tvoje karamele.
Neka babe dežuraju đabe,
ja ću s dikom šetati šljivikom.
Padaj kišo i operi grije,
svijet govori što istina nije.
Što seljani to laju za nama,
Bože sveti podaj im pameti.
Zagrli me dragane debelu,
neka babe polude u selu.
Zašto mene savjetuju žene,
kad su žene još gore od mene.
|
