Imenice umetnik i umetnost izvedene su iz glagola umetnuti se. S pravom, jer umetnost i nije ništa drugo do umetanje umetnika između života i onoga koji živi. Vi vidite pečeno prase ili cvet, i to vam je, kao normalnom čoveku, dovoljno. Umetniku, međutim, nije. On to mora da opiše, ali ni to ne onako kako jeste, recimo, da mu prase tera vodu na usta ili da cvet miriše, nego odmah zamuti, izvrne i zamumulji, pa tom prasetu ili cvetu pripisuje bogznakakva viša ili nastrana svojstva o kojima oni siroti, naravno, ni pojma nemaju. Tu ima da nađete svašta, da se sve krstite i čudite: te cvet misli, te cvet govori ili peva, te gleda, te se rastapa, raščinjuje ili pline, te predstavija kratkotrajnost i lomnost lepote (to je ono kad žena izrodi decu, pa se sva raskoka), i sve tako neke gluposti koje u realnoj stvarnosti nemaju nikakvog oslonca, Ako su slikari, onda cvet nacrtaju kao neku fleku ili banderu ili kako raste iz cipele i sve takve nekakve besmislice. O prasetu i da ne govorim, takve dobre stvari oni i ne uzimaju u obzir za svoja kao sanćim umetnička razmatranja, za njih ono što naš čovek najviše voli nije ni dostojno njihovih stvaralačkih napora. E, pa kad tako špekulišu s nevinom prasadi i naivnim cvetovima, šta mislite šta bi tek radili s vama, a? A šta rade sa drugim, važnijim pojavama u životu, e? A sa celokupnom stvarnošću, uhuhu! Kakve tek napore u umetanje između nje i onih koji je žive oni ulažu! A i jesu mi sposobni za neke napore! Za njih predstavlja problem već i to da naprave dete, a kamoli nešto malo teže. Treba ih samo pogledali kad se okupe na gomilu. Bre, to ko da si ili na bućkaIo vatao! Sve nešto falično. Il' su premršavi, il' su predebeli, il' su ćelavi, il' su ćoravi, uglavnom, nešto već mora da im fali, inače i ne bi bili umetnici, nego bi lepo živeli kao ostali normalan svet. Već na prvi pogled vidi im se da ih je bar polovina eskivirala vojsku, ako ni zbog čega drugog, ono bar radi dus-tabana. Ako im već ništa fali spolja, ondia budi siguran da će im faliti iznutra, sve je to pomereno i zavrnuto i udareno i kako ne treba. Pa kako se samo oblače! Svećom treba da tražiš, nekog u pristojnom teget odelu, sa plavom košuljom i urednom mašnom. Sve ti se to nadodoliše u nekakve prnje, vindjake, rol-kragne, dolče vita i svašta, pa pusti bradu ili kosu iIi nokte, i rep bi pustilo, tek da je osim sveta. Ili opet tera poslednju modu, sve od najfinijeg štofa, upeglano i ulizano, novo ko iz kutije, samo miriše. Kao, profinjeni su. Čista foliranja, kad vam kažem. Lepo im se vidi po njihovim proizvodima: pesme il' se ništa ne razumu, i1' su ubledele i malokrvne ko preblage djeve Marije, il' se, opet, sve nešto busaju u grudi, kao pomeriće oni bližu i dalju vasionu. Oće, ako im ne treba! Il' sve nešto nihilistički, il' opet puno uzdisaja, voska i bosiljka. Tek, glavno da je dosadno i da to niko ne čita. Ni romane, takođe, jerbo su i oni sIični tim pesmama, osim što se tu, ponekad, nađe još i takvih bezobrazluka, psovki, punog glagola i drugih nepristojnosti da čovek kao da je upao te javni nužnik čučavac, a ne u umetnost. Ni sa jednom drugom umetnošću nije ništa bolje, pa zato ja u to đubre i ne diram, da ne smrdi, nego planiram kako sve to da se izmeni. Ovako. Prvo da se svim umetnicima koIiko god ih ima oduzme zvanje umetnika, pa da na tako raščišćenom terenu lepo počnemo sve od početka. Mogli bi da se uopšte i ne zovu umetnici, nego artisti. Ariisti, to zvuči vedro i podseća na cirkus. Pa da među artiste biramo sve zdrave, prave i normalne ljude, uredno obučene i lepo podšišane, koji će nam i isporučivati odgovarajuće, zdrave i korisne proizvode. Neke vesele i razgaljujuće slike iz svakodnevnog života koje će zabaviti čoveka kad se umoran vrati sa posla i malo opruži posle ručka ... A ne neka nagvaždanja o smrti ili kosmosu, o nerazumljivom bitku ili trulom ništavilu, što sve rasplinjuje stvari, sputava energiju, zamagljuje akciju, a ne vodi ničemu i nikuda.
|